Šta su to osnovne boje?

Kada predmeti u svetu oko nas ne bi bili obasjani svetlošću, mi nikada ne bismo mogli da vidimo njihove boje. Ipak, svetlost koja pada na njih biva delom apsorbovana (upijena od strane atoma i molekula predmeta, što čini predmet toplijim), delom propuštena (što čini predmet providnim), a delom reflektovana. Onaj deo spektra bele Sunčeve svetlosti koji predmeti reflektuju ka nama, mi opisujemo kao njihovu boju.

Tako su, na primer, lišća biljaka zelena jer molekuli hlorofila u njima apsorbuju plavu i ljubičastu, dok neki drugi pigmenti apsorbuju crvenu boju, pa sa njih ka našim očima biva reflektovana žuta i zelena boja. U našim očima postoje receptori za samo tri takozvane osnovne boje: plavu, zelenu i crvenu, pomoću kojih smo u stanju da percepiramo sve ostale boje.

U procesu slikanja ili štampanja, možemo se takođe koristiti sa samo tri osnovne boje iz kojih mešanjem u različitim odnosima dobijamo sve ostale boje i nijanse, a ovakav proces dobijanja svih boja od osnovne tri naziva se aditivnim i primenjuje se u kompjuterskoj grafici. Tako, mešanjem crvene i zelene boje u različitim odnosima možemo dobiti različite nijanse žute boje, mešanjem zelene i plave dobijamo cian (tirkizno plavu) boju, dok se mešanjem crvene i plave boje dobija magenta. Ove tri dobijene boje predstavljaju osnovne boje u pigmentnom mešanju boja koje se još naziva subtraktivnim ili oduzimajućim, a primenjuje se na primer kod slikanja na platnu ili štampanja na papiru. Mešanjem crvene, plave i zelene boje se dobija bela boja, dok se sve ostale boje dobijaju mešanjem osnovnih boja koje su blago razblažene sa belom bojom. Tako narandžasta boja predstavlja smešu od 100%-tne crvene i 50%-tne zelene boje, 75%-tna crvena, 75%-tna zelena i 23%-tna plava daju sivu boju, a mešanjem 56%-tne crvene, 43%-tne zelene i 23%-tne plave boje dobijamo braon boju. U zavisnosti od toga da li nam je pozadina bela (kao na primer prilikom štampanja ili slikanja na belom papiru) ili crna (kao na primer na TV ekranu), možemo se koristiti subtraktivnom ili aditivnom tehnikom mešanja boja.

U aditivnom sistemu, tri osnovne boje su crvena, plava i zelena, koje zajedno daju belu boju (odnosno površinu koja reflektuje svu svetlost koja na nju padne), pa se stoga ovaj sistem koristi kad kog slikamo na crnoj pozadini. S druge strane, u subtraktivnom sistemu, osnovne boje su cian, magenta i žuta, koje zajedno daju crnu boju (odnosno površinu koja apsorbuje svu svetlost koja na nju padne).

Razlika između ova dva metoda se ogleda u tome što za razliku od aditivnog sistema kod koga se dodavanjem osnovnih boja povećava reflektovani udeo u spektru upadne bele svetlosti, kod subtraktivnog sistema se dodavanjem osnovnih boja u smešu povećava udeo apsorbovane svetlosti iz spektra upadne bele svetlosti. Tako, ako u subtraktivnom sistemu pomešamo cian i žutu boju dobićemo zelenu boju. Naime, cian apsorbuje (oduzima) crvenu, dok žuta apsorbuje plavu boju, tako da će rezultujuća boja biti zelena. Dodavanjem još i magente koja apsorbuje zelenu boju, rezultujuća smeša će postati skroz crna. S druge strane, ako u aditivnom sistemu, pomešamo zelenu i plavu boju dobićemo žutu, a dodavanjem i crvene boje, rezultujuća smeša će reflektovati svu vidljivu svetlost.