Šta je to aerogel?
Aerogel predstavlja čvrstu materiju na bazi silicijum dioksida, ali koja je toliko porozna da čak 99,8 % njene zapremine čini prazan prostor, odnosno vazduh.
Aerogel je providna, plava supstanca koja kada je držimo u rukama izgleda kao kockica plave, zaleđene magle. Aerogel je 1000 puta ređi od staklai otkriven je 1930. godine na Univerzitetu u Stenfordu i danas predstavlja najlakšu (najređu) čvrstu materiju.
Aerogel poseduje niz različitih primena zahvaljujući svojim neobičnim osobinama u koje spada i sposobnost izdržavanja veoma visokih temperatura. Tako, NASA-ina laboratorija za mlazni pogon u gradu Pasadeni u Kaliforniji je koristila aerogel za toplotno izolovanje elektronskih kutija u roveru Pathfinder koji se 1997. godine prošetao po površini Marsa i tom prilikom je proanalizirao, a istu funkciju je imao i prilikom izolacije baterija na roveru koji je poslan na Mars 2003. godine.
Iako aerogel izgleda kao kockica plave magle, ukoliko na vrh ove kockice postavimo šibice, a dno izložimo plamenu, šibice će biti u potpunosti izolovane od toplote plamena i neće se zapaliti, što je posledica izuzetno niske toplotne provodljivosti aerogela, što ga čini 39 puta boljim izolacionim sredstvom od staklenih vlakana.
Takođe, letelica Stardust koja je presrela kometu Wild-2 koristila je aerogel za zahvatanje čestica prašine sa ove komete, kao i zvezdane prašine koje je donela na Zemlju 2006. godine. Kada je letelica Stardust susrela kometu, čestice prašine koje su manje od zrnaca peska i koje su se kretale brzinom od oko 3 km/s, zaustavljale su se u aerogelu. Kockice aerogela koje su se nalazile u ovoj letelici su bile manje guste na površini koja je izložena udarcima čestica, ali se gustina kockica povećavala sa pomeranjem ka njihovom središtu, a upravo na ovaj način je izazvano postepeno usporavanje i zaustavljanje kosmičkih čestica u aerogelu. Kockice aerogela u letelici Stardust su bile poredane u ramu oblika jednog teniskog reketa, pri čemu je jedna strana reketa biti okrenuta kometi koju će presresti, dok je druga strana reketa tokom ostatka sedmogodišnjeg putovanja kroz Kosmos bila okrenuta u pravcu leta letelice tako da prikuplja kosmičke čestice u prolazu.
Kada čestica uđe u aerogel, ona ostavi trag koji je oko 200 puta veći od dimenzija čestice. Usled svojih jedinstvenih ne samo toplotnih, već i akustičkih, optičkih i elektronskih osobina, smatra se da će aerogel nalaziti veliku primenu na Zemlji budućnosti.
