Zašto su neki glečeri plavi?
Molekuli vode na Sunčevoj svetlosti mogu posedovati razne boje. Tako su tečna voda i led bezbojni, sneg je beo, dok glečeri, slično morskoj vodi mogu ponekad imati izrazito plavu boju.
Najveći zapreminski udeo snega čini vazduh, što čini vodene kristale u snežnim pahuljicama isuviše raznolikim da bi posebno reflektovali neku određenu boju. S druge strane, led se u najvećem delu sastoji od čiste vode koja reflektuje oko 7 % svetlosti sa kojom dođe u kontakt, dok preostalih 93 % svetlosti apsorbuje ili propušta.
Bez prisustva vazdušnih pora koje rasipaju svetlost u svim pravcima (kao kod snega), svetlost prolazi kroz led glečera i dolazi do kamenog dna odakle se reflektuje nazad. Međutim, određeni deo svetlosti biva apsorbovan od strane molekula vode, a posebno onaj deo vidljive svetlosti koji je crvene boje. Naime, apsorbujući svetlosne fotone, molekuli vode se greju, odnosno intenzivnije vibriraju duž hemijskih veza u molekulima. Pošto su frekvencije vibracija u molekulima uvek u infracrvenom delu spektra, molekuli vode će uglavnom apsorbovati crvenkaste nijanse Sunčeve svetlosti.
Nakon samo dva metra putovanja kroz vodu ili led, sva crvena svetlost biva apsorbovana, dok plavi fotoni prelaze u proseku put od 24 metra pre nego što bivaju apsorbovani. Samim tim kako je najmanje plavog spektra apsorbovano, većina se vraća nazad i mi vidimo glečere kao plave. Što reflektovana svetlost dolazi iz veće dubine glečera, to će ona biti plavlja. Naravno, kada se glečeri otope, oni se mešaju sa vodom mora ili jezera ispod njih, tokom čega postaju izmešani i sa mnogim mineralima i nečistoćama iz nje, koji presudno utiču na boju vode. Ipak, neki naučnici smatraju da voda i bez ikakvih nečistoća ili minerala u sebi poseduje jednu suptilnu i jedva primetnu nijansu plave boje.
