Zašto su mora slanija od reka?
Voda se na našoj planeti nalazi u stanju stalnog kruženja po putu između oblaka, kiše, reka i mora, odnosno okeana.
Pod dejstvom Sunčeve toplote, voda isparava, podiže se u visinu i formira oblake. Voda iz oblaka u obliku kapljica kiše ponovo pada na Zemlju, odakle se sliva ka rekama (ili eventualno ka jezerima), koje vodu odnose u mora i okeane (ili eventualno u jezera, odakle voda ponovo isparava i u najvećem delu završava svoj put u okeanu), odakle ponovo nakon određenog vremena, molekuli vode ponovo počinju da se penju ka oblacima i tako se ovaj put vode nastavlja dokle kod Sunce sija svojom svetlošću ka Zemlji.
Na svom putu kroz reke do mora, voda rastvara kamenje, odnosno mineralne soli preko kojih teče i odnosi ih sa sobom. Tako, voda zajedno sa sobom u okeane odnosi i mnoštvo minerala. Reka Amazon ulivajući se u Atlantski Okean sa svakim litrom vode nosi i 0,3 grama sedimenata, dok reka Santa Klara u Kaliforniji nosi čitavih 60 grama po litru vode tokom burne El Ninjo sezone.
U proseku, reke sadrže 0,12 grama minerala po kilogramu vode, a svake godine odnesu u okeane oko 3 milijarde tona mineralnih soli.
Takođe, posredstvom podvodnih okeanskih vulkanskih erupcija, kao i vulkanskih gasova i fluida koji se oslobađaju u morsku vodu preko prirodnih hidrotermalnih ventila, morska voda stalno obogaćuje svoj sastav rastvorenih minerala.
S druge strane, molekuli vode iz okeana isparavaju, ali ne i rastvorene mineralne soli (zapravo da, ali u zanemarljivo maloj količini) pa je stoga kiša koja pada sa oblaka skoro čista voda u obliku kapi kondenzovanih najčešće na finim česticama prašine iz atmosfere. Stoga se tokom miliona godina ovakvog kruženja vode, mineralne soli nagomilavaju u morima, pa je tamo i njihova koncentracija znatno veća u odnosu na koncentraciju soli u rekama. Ipak, izučavanje podmorskih mineralnih sedimenata nam ukazuje da se salinitet (količina rastvorenih soli u vodi) u morima ii okeanima na Zemlji nije uopšte menjao tokom poslednje 1 i po milijarde godina, što nam ukazuje da je proces dovođenja minerala u more uravnotežen, odnosno izjednačen sa procesom njihovog nestajanja iz vodenog rastvora.
Naime, rastvoreni minerali iz vode (najviše, magnezijum i kalijum) se u procesu adsorpcije vezuju za stene morskog dna i ponovo formiraju mineralne kristale ali ovoga puta na morskom podu. Takođe, morske životinje ugrađuju minerale (najviše kalcijum) u svoja tela, a i pod dejstvom talasa, minerali se izbacuju na obalu u obliku finih čestica aerosola (malih, u vazduhu raspršenih vodenih kapljica u kojima su rastvoreni minerali iz mora).
Prosečan salinitet u morima i okeanima iznosi oko 3,5 %, od čega 1,05 % pripada katjonima natrijuma, 0,13 % magnezijumu, po 0,04 % kalcijumu i kalijumu, 1,9 % hloridnom anjonu, a 0,26 % sulfatnom anjonu, dok se bromidni, bikarbonatni, silicijumovi i drugi joni nalaze u znatno manjim količinama. Mora sadrže i 0,000000000175 % zlata, što znači da je u morima i okeanima na Zemlji rastvoreno 7 miliona tona zlata. Ipak, ovih 7 miliona tona zlata je pomešano sa čak 1,4 milijardi milijardi (1,4 kvintiliona) morske vode.
More