Šta su to dijamanti?
Dijamanti su oduvek bili predmet mnogih diskusija, tema filmova i, naravno, meta velikih pljački. Gotovo da nema osobe na svetu koja ne bi poželela jedan primerak u svom vlasništvu. Dijamanti su, kakve god vrste i kvaliteta bili, ipak jedna od najskupljih stvari na svetu.
Dijamant je najtvrđi poznati mineral, sa gustoćom i toplotnom provodljivosti. Ima izuzetna optička svojstva i prozirnost. Dijamant je, uz grafit, najpoznatija alotropska modifikacija ugljenika. Jako dobro raspršuje svetlost, što mu daje njegovu karakterističnu svetlucavost. Dijamant je izuzetno hemijski stabilan i ne reaguje sa kiselinama. Prirodni dijamanti većinom nastaju pri visokim temperaturama i pritiscima, na dubinama između 140 i 190 kilometara ispod zemlje. Erupcije lave koje imaju poreklo na velikim dubinama donose ove dijamante na površinu, tako da se dijamanti se zapravo vade iz vulkanskih stena, tj. onoga što ostane nakon što se erupcija vulkana ohladi.
Boje igraju neverovatno važnu ulogu u određivanju vrednosti dijamanata. Čistim dijamantom smatra se samo onaj bezbojni, bez ikakvih mrlja i nečistoća, pošto one smanjuju blistavost kamena i čine ga mutnim, a smanjuju i količinu svetla koja ulazi. Dijamanti koji propuštaju više svetla vredniji su. Što je dijamant bezbojniji, njegova vrednost je veća, ali ipak, prirodno obojeni dijamanti dostižu veću vrednost i cenu pošto su neverovatno retki. 10 hiljada bezbojnih dijamanata iskopa se pre jednog obojenog. Za nastanak prirodno obojenih dijamanata potrebno je nekoliko neuobičajenih uslova, pre svega prisutnost nekih elemenata koji zamene atom ugljenika u rešetkastoj strukturi. Azot dijamantima daje žućkastu ili smeđu boju, bor ih boji u plavo, vodonik pravi ljubičasti sjaj, dok je zračenje alfa talasa zaslužno za zelene tonove. Crni dijamanti nisu zaista crni nego sadrže nekoliko tamnih sastojaka pa imaju zagasit izgled. Te anomalije dešavaju se spontano i zbog toga su veoma retke. Obojeni dijamanti, od najređih do najzastupljenijih: žuti, smeđi, bezbojni, plavi, zeleni, crni, ružičasti, narandžasti, ljubičasti, crveni. Bezbojni dijamanti vrednuju se po prozirnosti, a obojeni prema zastupljenosti boje.
Ono što dijamantu najviše određuje vrednost je rez. Svaka, makar i minimalna greška pri rezanju drastično obara cenu dijamanta. Takođe je izuzetno važna težina dijamanta. Ona se izražava u karatima, a jedan karat iznosi 0,2 grama. Logično, što je dijamant teži to je i vredniji.
Za proizvodnju vetačkih dijamanata postoji dosta različitih metoda i svaka podrazumeva okruženje sa visokim pritiskom i temperaturom jer imitira prirodne uslove nastanka. Veštački dijamanti ponekad postižu čak i veći kvalitet od prirodnih, što otežava razlikovanje. Među preprodavačima dijamanata to je izazvalo paniku pa se tehnike za razotkrivanje porekla užurbano razvijaju.
Dijamanti se, osim u proizvodnji nakita, koriste u industrijske svrhe. Od njih se proizvode dijamantni noževi, specijalni prozori, visoko izdržljivi ležajevi…
Naziv dijamant dolazi iz grčkog jezika i znači neuništiv. Dijamanti su se prvo vadili u Indiji. U današnje vreme godišnje se iskopa oko 26 hiljada dijamanata, ukupne vrednosti devet milijardi dolara, a čak 100 000 kilograma proizvede se veštačkim putem.
Najvećim dijamantom smatra se dijamant Cullinan, pronađen 1905. godine u Južnoafričkoj Republici. Pre obrade bio je težak 3106 karata, ali je iz praktičnih razloga podeljen na nekoliko delova. Njegova procenjena vrednost je oko 400 miliona dolara. Navodno je nedavno pronađen kamen koji bi mogao Cullinanu oduzeti titulu najvećeg. Priča se da teži čak 7000 karata.
Najveća nalazišta dijamanata nalaze se u Centralno Afričkoj Republic, Južnoj Africi, Rusiji, Kanadi, Brazilu, Indiji i Australiji.