Šta je to opal?

Crni opal

Opal je dragi kamen poznat po neobičnom prelamanju svetlosti, zbog čega izgleda kao da menja boje pri pomeranju. Može biti proziran, delimično proziran ili neproziran. Boje su različite. Od bezbojnog i belog pa do sivog i crnog, sve u zavisnosti od primesa metala. Najređi i najvredniji su crni opali, potom kristalni, a dosta jeftiniji su beli. Sivi opali nisu posebno cenjeni. Varijeteti opala su: beli opal (sličan je porculanu, ima svetlucave mrlje u raznim bojama, neproziran), vodeni opal (bezbojan sa svetlucavim mrljama), crni opal (crn, sa obojenim svetlucavim mrljama), vatreni opal (crveni ili narandžasti opal, izuzetno redak i vredan). Dugo vremena naučnici su se pitali koji je razlog nastanka duginih boja na opalu. Tek elektronskim mikroskopom, 1964. godine, otkrili su da opal u sebi sadrži kuglice minerala kristobalita ili tridimita na kojima se svetlost lomi. Spektar boja zavisi od veličine kuglica. Ta se pojava naziva opalescencija. Ako neki opal nema igru boja, naziva se obični opal i ne upotrebljava se za izradu nakita.

Velika mana opala je njihova osetljivost. Njegove najslabije osobine su krtost i mala tvrdoća. Opal se lako lomi i njegova površina se brzo izgrebe, pa postane mutna i izgubi sjaj. Opal je osetljiv na veliki broj hemikalija. Sadržaj vode u opalu je dosta veliki, od 3 % pa čak do 20 %. Najčešći je opal sa 10 % vode.

Reč opal nastala je od sanskritske reči uppala, što znači lepi kamen. Stara indijska legenda kaže da je opal nastao nesrećnom zaljubljenošću tri boga. Naime, bogovi Brama, Višna i Šima želeli su istu ženu. Na kraju su zaključili da neće biti ničija i odlučili da je pretvore u sliku. Svaki je bog dao po jednu boju – jedan prelepu plavu, drugi sjajnu zlatnu i treći vatrenu crvenu. Ipak, tada je naišao vetar i pomešao boje, a sudbina je ženu pretvorila u dragi kamen.

Najveći opal na svetu je pronađen 1956 u Australiji. Poznat je pod nazivom Olimpik Australis, težak je 3450 grama i vredi preko 2 miliona evra.