Šta je to beril?

Iako mnogima ovaj naziv zvuči nepoznato, beril je mineral od koga je nastalo nekoliko vrsta dragog kamenja. Njegova hemijska formula je Be3Al2Si6O18.

Kristali berila mogu biti raznih dimenzija, čak i do veličine od nekoliko metara. Struktura berila je izuzetno neobična. Sastoji se od šestočlanih prstenova između kojih su kanali. U kanalima se često nalaze primese raznih metala i one određuju njegovu boju. Čist beril je proziran ili poluproziran i ima staklast sjaj. Njegovi varijeteti su poznati od praistorijskog doba, a sam beril spominje se čak i u Bibliji.

Zeleni beril nazivamo smaragd, jedan od najvrednijeg dragog kamenja, čija boja potiče od hroma koji je ušao u kanale između prstenova berla. Crveni beril je biksbit ili crveni smaragd. Plavi beril je akvamarin, a žutozeleni heliodor, a postoji i zlatni beril žarko žute boje. Ružičasti beril se naziva morganit i ime je dobio prema naučniku koji ga je otkrio 1911. godine, Amerikancu Morganu.

Beril se najviše koristi u izradi nakita i ukrasa, ali i kao ruda berilijuma, metala koji se zbog svoje male gustine upotrebljava u novim tehnologijama. Prozirni beril, poznat po imenu gosenit, dugo se vremena upotrebljavao za izradu dioptrijskih stakala, dok se danas često koristi za izradu kontaktnih sočiva. Mnoge stare civilizacije verovale su u moći berila, pa su tako kristalne kugle u velikom broju bile izrađene upravo od ovog minerala. Sintetički beril je danas dosta lako proizvesti jer postoji desetak različitih metoda.

Varijeteti berila, poput smaragda ili akvamarina mogu se naći u Kolumbiji, Brazilu, SAD-u, Ugandi, Pakistanu, Egiptu, Afganistanu, ostrvu Elba u Italiji i na još nekoliko mesta u svetu.

Čist beril, ipak, moguće je naći na Uralu, u Austriji, Nemačkoj i Irskoj. Povremeno se pojavljuje i na Madagaskaru. U Novoj Engleskoj pronađeno je nekoliko najvećih kristala berila, teških gotovo 18 tona. Ležišta berila pronađena su i na Moslovačkoj gori u Hrvatskoj i na Motajici u Bosni i Hercegovini.