Šta je to akvamarin?

Legenda kaže da akvamarin potiče iz kovčega s blagom sirena. Dugo je trajalo verovanje da donosi sreću mornarima. Naziv potiče od latinskog izraza aqua marinā, što znači morska voda.

Akvamarin je vrsta minerala berila. Boja dolazi od gvožđa u njegovom sastavu, a može da varira od svetlo plave do morsko plave. Na temperaturi od 400-500 stepeni, boja može lagano potamniti, dok na višim temperaturama može u potpunosti nestati. Zbog toga je pri izradi i popravci nakira sa ovim kamenom potrebna velika pažnja. Intenzitet boje može se pojačati gama zrakama, ali to nije trajno. Najcenjeniji su primerci tamnije boje, ali vrednost određuje i prozirnost kamena. Bruse se najčešće stepenasto, ali ponekad i u ovalnom i kruškastom obliku. Po ceni, akvamarin je dosta pristupačan u poređenju sa drugim dragim kamenjem ali se ipak smatra prilično dragocenim.

Najvažnija nalazišta akvamarina su u Brazilu, Indiji, Kini, Južnoj Africi i SAD-u. Dugo vremena mogli su se naći i na Uralu ali nalazišta su sada gotovo iscrpljena. Brazilski akvamarin većinom ima pomalo zelenkastu boju pa se tretira zagrevanjem kako bi se ta nijansa izgubila i postigla veća prozirnost. Nigerijski akvamarin ima više inkluzija, u poređenju sa drugim primercima, što je razlog pucanja pri obradi pa se češće viđa u neobrađenom stanju. U Mozambiku su najnovija nalazišta, a kvalitet tog kamenja upoređuje se sa brazilskim „Santa Maria“ akvamarinom, koji potiče iz istoimenog rudnika.

Najveći akvamarin je pronađen u Marambaji u Brazilu 1910 godine. U trenutku pronalaska težio je nešto više od 110 kilograma sa dimenzijama 48,5 cm x 42 cm. Najveći obrađeni akvamarin Dom Pedro, težine 45 kilograma  je takođe poreklom iz Brazila, a trenutno se nalazi u muzeju Smitosonian u Americi.