Koliko je vremena potrebno kapima kiše da padnu sa oblaka na Zemlju?

Kapi kiše mogu padati sa velikih visina od po nekoliko kilometara, a mogu i stajati u vazduhu kao npr. u slučaju magle. Naime, što su kapi kiše veće, to će one brže padati ka Zemlji.

Najmanje kapi kiše padaju brzinama od po samo nekoliko centimetara u sekundi, tako da vazdušna strujanja upravljaju njihovim kretanjem i one praktično plutaju po vazduhu. S druge strane, kapi prečnika oko 5 mm (prečnik kišnih kapi se nalazi u rasponu od 0,51 do 6,35 mm), padaju brzinom od 9 metara u sekundi, pa ukoliko potiču iz nimbostratusa sa visine od oko 1800 metara, tada im je potrebno oko 200 sekundi da padnu na Zemlju.

Prosečno velikim kišnim kapima (prečnika oko par milimetara) je najčešće potrebno između 3 i 6 minuta da dođu do Zemlje. Ukoliko bismo zanemarili vetar koji utiče na brzinu kapi tokom njenog padanja, mogli bismo lako da izračunamo terminalnu brzinu kapi datih razmera.

Naime, kada kap počne da pada sa dna oblaka, ka Zemlji usmerena sila gravitacije je ubrzava sve dok se njen intenzitet ne izjednači sa naviše usmerenom silom trenja kišne kapi sa okolnim česticama vazduha kroz koji pada. Inače, da bi sila gravitacije koja deluje na kišnu kap postala dovoljno velika da bi ona počela da pada, u jednoj kapi se mora kondenzovati oko 10¹⁸ molekula vode. Tako se lako može izvesti da je terminalna brzina kapi (u metrima u sekundi) jednaka proizvodu broja 4,7 i kvadratnog korena iz poluprečnika kapi (u milimetrima). Tako će kišna kap poluprečnika 2 mm putovati do Zemlje brzinom od oko 7 m/s, pa će joj u zavisnosti od nadmorske visine oblaka iz koga potiče biti potrebno između jednog i nekoliko minuta da dođe do Zemlje.