Kako nastaju oblaci?
Oblaci nastaju kondenzacijom vodene pare prilikom širenja i hlađenja toplih vazdušnih struja koje se podižu u visinu.
Ove vazdušne struje nastaju iznad toplijih oblasti Zemljine površine iznad kojih je vazduh topliji u odnosu na okolni hladniji vazduh, a stoga je i ređi od okolnog vazduha. Ukoliko ste nekada iz aviona primetili ptice kako lete oko određenog vazdušnog predela, najverovatnije je da su one osetile toplu struju vazduha koja se penje odozdo, pa se brčkaju u njoj. Uzdižuća topla vazdušna struja se tokom penjanja širi i hladi sve dok se njena temperatura (i gustina) ne izjednači sa temperaturom (i gustinom) okolnog vazduha.
U vazduhu je uvek rastvorena određena količina vode pare koja na dovoljno niskim temperaturama, kakve vladaju u visokim slojevima atmosfere, počinje da se kondenzuje. Drugim rečima, slobodni molekuli vode počinju da privlače jedni druge i da formiraju vodene kapi (poluprečnika od jednog hiljaditog dela milimetra dok su u oblaku, preko oko 20 hiljaditih delova milimetra kada se spuštaju u obliku magle, do nekoliko stotih delova milimetra kada počinju da padaju iz oblaka u obliku kiše) ili male kristaliće leda (čije su razmere nešto veće od razmera vodenih kapljica) koje u većim grupacijama sa Zemlje opisujemo kao oblak.
.
