Da li smo slaniji od mora?

So (kuhinjska so je natrijum hlorid – NaCl, premda se solima često nazivaju svi minerali) je jedna od esencijalnih komponenti naše ishrane.

Sve ribe, reptili, amfibije, ptice i sisari (u koje spadaju i ljudi) u svojim venama nose elemente natrijuma, kalijuma i kalcijuma u skoro istom odnosu u kome su njihove soli zastupljene u morima.

Drugim rečima, more u nama je isto onoliko slano koliko i more u kome plivamo. Soli u našim telima regulišu razmenu vode između ćelija i telesnog fluida, a funkcije raznih minerala su ogromne. Natrijum, na primer, učestvuje u prenosu nervnih impulsa (uz hlor i kalijum), kontrakciji mišića, uključujući i kucanje srca, a reguliše i varenje proteina. Količina soli u našim telima se reguliše pomoću znojenja i izlučivanja mokraće. Oko 20 % naše mase čine proteini, oko 60 % voda, dok ostalih 20 % pripada mineralnim solima, a pre svega kalcijumu.

S druge strane, u morima postoji oko 3,5 % rastvorenih soli od čega 55 % pripada hloru, natrijumu pripada 30 %, 80 % pripada kuhinjskoj soli, a mnogi drugi mineralni joni, uključujući i magnezijum, brom, jod, bakar i dr. su zastupljeni u velikim količinama.

Koncentracija soli može veoma da varira, a posebno u morima, pa tako Baltičko more poseduje salinitet od samo 0,1 %, dok je salinitet Crvenog mora jednak 4,2 %. Količina soli u svim morima i okeanima na Zemlji iznosi oko 18,5 miliona kubnih kilometara, a kada bi se samo sva kuhinjska so ekstraktovala iz zemaljskih mora, njome bi mogla da se čitava Zemljina lopta prekrije slojem debelim 45 metara, dok, kada bi se ista količina soli prostrla samo preko zemaljskog kopna, njen sloj bi bio debeo čitavih 135 metara. Ove soli su se postepeno oslobađale iz kristalnih minerala (koji čine stene) iz Zemlje, pod dejstvom mraza, erozije i ispiranja, i rastvarale su se u vodi mora i okeana.

More