Ako je voda bezbojna, zašto je sneg beo?
Vidljiva svetlost predstavlja identično prostorno i vremensko oscilovanje elektromagnetnog polja, a u zavisnosti od frekvencije oscilovanja naše oči primećuju različite boje. Za razliku od crnih tela čiji atomi i molekuli apsorbuju svu svetlost koja padne na njih, i prevode je u toplotu, odnosno energiju kretanja, tela bele boje reflektuju, odnosno odbijaju od sebe svu svetlost koja padne na njih.
Voda je providna, što znači da svetlost prolazi kroz nju, ali pri tome menja svoj pravac. Ovo znamo jer kada gledamo kroz vodu sve što vidimo ispada u našim očima malo iskrivljeno. S druge strane, sneg je beo, što znači da skoro potpuno reflektuje svetlost.
Sneg se sastoji iz mnogo malih kristala leda, a bela boja snega snega nastaje kao posledica optičkih osobina kristala leda, kao i njihovog neuređenog rasporeda u snegu. Kad svetlosni foton dođe do sloja snega, on najpre prolazi kroz kristal leda na površini koji mu malo promeni pravac kretanja i pošalje ga na susedni kristal, gde mu se opet malo promeni pravac kretanja, i tako sve dok svetlosni foton ne obrne svoj smer za više od 90o i ne napusti sloj snega. Ovaj proces reflektovanja dešava se sa svetlosnim fotonima svih vidljivih frekvencija pa stoga sneg reflektuje svu vidljivu svetlost, a mi vidimo da je sneg beo, jer bela boja sadrži u sebi ceo spektar vidljive svetlosti sa Sunca.
