Po čemu je posebna živa?

Živa je specifičan hemijski element po tome što predstavlja jedini metal koji se pri normalnim zemaljskim uslovima (sobna temperatura – 20^oC i atmosferski pritisak – 101325 Pa) nalazi u tečnom stanju. Naime, temperatura topljenja žive je znatno niža od svih drugih metala i pri atmosferskom pritisku iznosi –39^oC.

Živa je istovremeno i najgušća tečnost na sobnoj temperaturi, s obzirom da je jedan litar žive na našoj planeti težak 13,6 kilograma.

Živa je sjajan metal, srebrnasto-bele boje, a ukoliko želite da očvrsnete živu na sobnoj temperaturi moraćete da primenite pritisak od čak 7640 atmosfera, a ovaj pritisak se inače koristi i kao standard pri merenjima ekstremno visokih pritisaka.

Živa se u prirodi nalazi u vidu minerala cinabarita (živin sulfid) koji se uglavnom nalazi u stenama vulkanskog porekla. Živa se koristi u termometrima jer je njen koeficijent širenja skoro konstantan, tj. promena njene zapremine je ista za svaki stepen porasta ili opadanja temperature.

Lampe sa živinom parom se koriste kao izvori ultraljubičaste svetlosti, a živine pare se koriste i u bojlerima nekih motornih turbina.

Ukoliko prospete živu na skoro bilo koju površinu (bolje je da ovo ne isprobavate jer su živina isparenja otrovna), ona će obrazovati skoro savršene sferne kapi jer je privlačna interakcija između nepolarnih atoma žive znatno jača od privlačne sile između žive i npr. drveta, aluminijuma ili kamena. Međutim, ako prospete živu na zlato, desiće se suprotna stvar – živa će obrazovati izuzetno snažan omotač oko zlata usled veoma jake interakcije između ova dva metala.

Španija, bivša Jugoslavija, Kalifornija i Italija predstavljaju delove Zemljine kugle u kojima postoje najveća prirodna nalazišta žive i to u obliku njenih minerala.