Ako kružimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji, zašto se kroz pola dana ne nalazi ispod nas druga strana planete?
Ovo pitanje je slično pitanju zašto se Zemlja ne pomeri ispod naših nogu kada skočimo u vis. Ako se nalazimo u avionu koji kruži iznad nekog mesta, ili u helikopteru koji samo stoji u jednom mestu, u oba slučaja se naša letelica nalazi u vazduhu, koji se pomera zajedno sa Zemljom ispod nas.
Probajte da dok sedite u toj letelici, bacite npr. ping-pong lopticu u vis, i naravno videćete da neće biti odnešena unazad, već će u skladu sa zakonom o održanju impulsa, pasti isto onako kao da se nalazite u nekom nepokretnom sistemu. I zaista, loptica i vi u avionu ste u sličnom inercijalnom sistemu, kao i avion i vazduh na Zemlji.
Drugim rečima, Zemlja i njena vazdušna atmosfera se zajedno vrte u krug oko Zemljine ose rotacije. Prvi Njutnov zakon kaže da tela u kretanju nastavljaju da se kreću sve dok ih neke spoljne sile ne ubrzaju ili uspore. U slučaju našeg radoznalog skakača, ping-pong loptice ili aviona/helikoptera koji kruži ili stoji u mestu, njihovo početno horizontalno kretanje (tj. ugaono kretanje zajedno sa celom Zemljom) traje čak i kada napuste Zemljinu površinu i vinu se u visine.
Zemljin ekvator je dugačak oko 38 miliona metara, pa ako podelimo ovu dužinu sa 24 časa, dobićemo brzinu rotiranja Zemlje na ekvatoru koja iznosi oko 460 metara u sekundi. Uragan dostiže brzine od oko 70 metara u sekundi, pa samo zamislite kakav bi to bio vetar kada se vazduh iznad Zemlje ne bi okretao istom brzinom kao i Zemlja ispod.
Ovaj efekat očuvanja impulsa, je i razlog zašto se sateliti skoro uvek lansiraju u pravcu istoka i u blizini ekvatora, jer tada im Zemljino kretanje pruža najviše “slobodnog” impulsa i pre nego što se raketa otisne u vazduh.
