Kako se pravi voće bez semenki?

Nastanak voća počinje sa oplodnjom cveta od strane polena. Međutim, kod nekih biljki, moguće je razviti voće bez procesa oplodnje, što predstavlja fenomen poznat kao partenokarpija, a ovakva partenokarpska voća, osim što nemaju semenke, poseduju i duži rok trajanja u odnosu na obično voće.

Jedan od razloga nastanka ploda bez semena jeste neuspelo oprašivanje, a kod mnogih biljaka, nekompatibilni geni ograničavaju uspešnu oplodnju i dovode do unakrsnog oprašivanja između genetski različitih muških i ženskih roditelja.

Ovu osobinu koriste uzgajivači bezsemenih pomorandži i klementina, a pošto su ovakve vrste voća nekompatibilne, one ne uspevaju da naprave seme kada se posade u voćnjak zajedno sa identičnim, tj. kloniranim biljkama. Ipak, ove biljke poseduju visok stepen partenokarpije, pa stoga nastavljaju da stvaraju plodove, a ovakvo drveće ne zahteva seme za rasplođivanje. Povrtlari ovakve biljke umnožavaju presađivanjem.

Još jedan razlog neuspešnog oprašivanja je hromozomska neravnoteža. Na primer, obična banana je triploid, što znači da ima tri grupe hromozoma, a umesto da nasledi po jednu grupu hromozoma od svakog roditelja, ona nasleđuje dve grupe od jednog, a jednu hromozomsku grupu od drugog roditelja. Triploidi retko stvaraju jaja ili spermu koja imaju uravnotežen broj hromozoma, pa je i uspešna postavka semena veoma retka.

Banane su takođe, partenokarpične i stvaraju plodove i u odsustvu uspešnog oprašivanja, a ove banane se aseksualno umnožavaju putem presađivanja. Banana je jednogodišnja biljka, ali njene mladice sa dna stabla se mogu koristiti za ponovno sađenje i odgajivanje. Biljni biolozi su nedavno otkrili, da ukoliko se biljni hormon auksin stvori u najranijoj fazi oplodnje, partenokarpično voće će moći da raste na biljci koja inače ne poseduje ovu osobinu, a ovo saznanje će dovesti do mnogih drugih genetski modifikovanih voća bez semenki.