Kako pišu hemijske olovke?

Hemijske olovke predstavljaju penkala koja koriste malu rotirajuću kuglicu napravljenu od mesinga, čelika ili tungsten karbida, koja razmazuje mastilo po površini papiru.

Sva penkala koja su prethodila hemijskim olovkama, bilo da su to ptičja pera, metalna pera ili naliv-pera, koristila su vodeno, tamno, indigo mastilo koje se provodilo kroz pero putem kapilarnog dejstva (pojava podizanja nivoa tečnosti u tankoj cevi kada su molekulske sile između tečnosti i zidova cevi – adhezione sile veće od međumolekulskih sila u samoj tečnosti – kohezionih sila). Međutim, nedostaci nekadašnjih tipova penkala su u tome što se mastilo neravnomerno troši, veoma sporo se suši (mastilo je izloženo vazduhu dok prolazi kroz kapilarnu cev, pa stoga ne može da se brzo suši, jer bi u tom slučaju začepilo penkalo), a kada očvrsne u penkalu, neophodno je pedantno čišćenje čitavog penkala. Takođe, naliv-pera imaju često običaj da iscure dok se sa njima vozimo u avionu. Stoga, kuglica u hemijskim olovkama se ponaša kao neka vrsta kape, s obzirom da sprečava prodor vazduha ka mastilu u penkalu, što bi izazvalo njegovo sušenje i očvršćavanje, a uz to ona predstavlja i mehanizam pomoću koga se mastilo izvozi iz patrona olovke na papir.

Naime, kada počnemo da pišemo hemijskom olovkom po nekoj podlozi, kuglica olovke počinje da se okreće, a sila gravitacije spušta mastlo iz patrona ka kuglici, koja ga razmazuje po papiru. Upravo je to taj čudesni mehanizam koji dozvoljava mastilu da se pomoću loptice prenosi na papir, dok je istovremeno rezervoar sa mastilom u olovci zaštićen od vazduha, tako da mastilo ne može da se suši.

Interesantno je da i stick dezodoransi, poseduju isti mehanizam kao i hemijske olovke, samo sa mnogo većom kuglicom, a s obzirom da oni takođe teže da nimalo vazduha ne uđe u rezervoar sa parfemom.

Pogled izbliza na vrh hemijske olovke.