Šta je to prašak za pecivo?

Prašak za pecivo je sredstvo za narastanje testa. Koristi se pri proizvodnji čajnog peciva, biskvita, kolača i torti, a umesto kvasca (koji oslobađanjem gasovitog ugljen dioksida uzrokuje narastanje hleba).

Prašak za pecivo se sastoji iz kiseline, baze i tzv. filera ili kamenog brašna. Sva ova tri sastojka moraju biti suva i praškasta kako bi se mogli homogeno pomešati. Tako na primer, soda bikarbona (baza – natrijum bikarbonat NaHCO₃, E 500), tartar (kiselina – KHC₄H₄O₆, E336) i kukuruzni skrob (filer) predstavljaju tri uobičajena sastojka praška za pecivo.

Možda ste nekada izveli eksperiment mešanja sode (baze) i sirćeta (kiseline) i primetili pojavu burne i penušave reakcije kiseline i baze u kojoj se dobija so. Slično tome, kada dodamo vodu u prašak za pecivo, kiselina i baza u rastvoru dolaze u kontakt i započinju reakciju stvaranja soli (u slučaju mešanja sode bikarbone i tartara dobija se KNaC₄H₄O₆) uz oslobađanje izvesne količine mehurova ugljen dioksida.

Prašak za pecivo za jednokratnu namenu oslobađa svu količinu ugljen dioksida kada se pokvasi, dok prašak za pecivo dvostruke namene oslobađa mehurove ugljen dioksida ponovo kada se zagreje.

Takođe, neki prašci za pecivo umesto tartara sadrže natrijum aluminijum sulfat (NaAl(SO₄)₂) koji u reakciji sa natrijum bikarbonatom daje aluminijum hidroksid (Al(OH)₃), natrijum sulfat (Na₂SO₄) i ugljen dioksid (CO₂). Mnogi recepti umesto praška za pecivo zahtevaju koršćenje samo sode. Ovakvi recepti najčešće podrazumevaju korišćenja i neke tečne kiseline (npr. jogurta) koja će izreagovati sa sodom i tako stvoriti neophodan ugljen dioksid. Za razliku od kvasca kome je potrebno nekoliko sati da bi stvorio gasne mehurove, prašak za pecivo predstavlja sredstvo za skoro trenutno narastanje testa.

Postoje kontroverze oko korištenja prašaka za pecivo koje sadrže aluminijum zbog navodne štetnosti.

Koja količina praška za pecivo je dovoljna za testo?

Količina praška koju treba da iskoristite zavisi od kvaliteta praška za pecivo i količine testa. Kvalitetan prašak treba da proizvede minimalno 12g CO2 na 100g praška za pecivo što praktično znači da treba da sadrži minimalno četvrtinu sode bikarbone (25%), što lako možete  utvrditi čitanjem deklaracije na kesici.

Ako ste ustanovili da posedujete kvalitetan prašak za pecivo onda količina od 25 grama praška za pecivo će biti dovoljna za 1 kg brašna.