Kako nastaju šumski požari?
Tokom jednog suvog i toplog letnjeg dana, jedna iskra sa točka voza je ponekad dovoljna da izazove požar koji je u stanju da sagori na desetine ili stotine hektara šume, krećući se brzinom koja ponekad dostiže i 23 kilometra na čas, a proždirući na svom putu svu vegetaciju.
Iako ponekad šumski požar nastane prirodno, npr. pod dejstvom Sunčeve toplote ili udara munje, najveći broj šumskih požara je uzrokovan ljudskom nepažnjom i to u vidu: namernog podmetanja požara, logorskih vatri koje se slučajno prošire, bacanja pikavaca, paljenja otpada, igranja sa šibicama ili pirotehničkim spravama kao što su prskalice ili baklje.
Svaka materija poseduje temperaturu iznad koje će buknuti u plamen (tzv. temperatura paljenja ili usijanja), a koja npr. za drvo iznosi 300 oC. Kada se drvo zagreje do ove temperature, ono oslobađa ugljene hidrate u obliku gasova koji se mešaju sa kiseonikom u vazduhu i imaju dovoljno energije da započnu reakciju sagorevanja, prilikom koje se burno oslobađaju toplota i svetlost, a što opisujemo kao vatra.
Postoje tri komponente koje su neophodne da bi vatra gorela, a to su: gorivo, kiseonik i izvor toplote koji dovodi gorivo u stanje usijanja. Ove tri komponente čine tzv. vatreni trougao o kome često pričaju vatrogasci. Naime, eliminisanjem samo jedne od ove tri stranice trougla, vatra će biti zaustavljena.
Nakon što se razvije šumski požar, postoji nekoliko faktora koji utiču na način širenja plamena, a to su: gorivo, vremenske pojave i topografija terena. Gorivo u slučaju šumskih požara uključuje sve od drveća, žbunova i suvih travnatih poljana, pa sve do ljudskih domova. Na razmere i brzinu širenja vatre utiču: veličina i oblik goriva (mala goriva, kao što su suvo lišće i trava, iglice četinara, grančice i mali žbunovi gore brže od velikih debla i panjeva, a to je i razlog zašto uvek palimo vatru pomoću malih grančica, pa tek kada se ona rasplamsa možemo da dodajemo veće komade drveta), njegov raspored, kao i sadržaj vlage u njemu (razmaknutija drveća će se više sušiti u naletu vatre, pa će se i lakše zapaliti i brže sagoreti, za razliku od gusto spakovanog drveća koje će donekle ostati mokro i tako apsorbovati nešto toplote od vatre). Od vremenskih pojava na kretanje vatre utiču: temperatura vazduha (što je ona veća, to će se gorivo lakše paliti i brže sagorevati, pa će se i požar brže širiti, a stoga se letnji šumski požari najčešće pojavljuju poslepodne kada temperatura tokom dana dostiže svoj maksimum), vetar (koji dovodi dodatni kiseonik vatri, dodatno suši gorivo, a i ubrzava kretanje vatre u smeru u kome duva, a požari su u stanju da sami izazovu vetrove koji su 10 puta snažniji od okolnog vetra) i vlažnost vazduha (što je veća vlažnost to će se vatra teže zapaliti, jer vlaga apsorbuje toplotu vatre, pa dovodi do težeg paljenja goriva).
Najvažniji faktor u okviru topografije terena je nagib zemljišta. Naime, za razliku od ljudi, vatra se najčešće lakše uspinje uzbrdo, nego što se spušta nizbrdo. Što je veći nagib, to će se požar brže širiti. Vatra sledi smer okolnog vetra koji najčešće duva uzbrdo. Uz to, vatra je putem dima i toplote koja se uspinje u visinu, u stanju da više zagreje gorivo iznad sebe, nego ono ispod.
U svrhu gašenja požara, osim aviona koji na vatru bacaju vodu i fosfatna đubriva (crvene boje), vatrogasci pokušavaju da ograniče oblast požara sa pojasom koji se u potpunosti sastoji od nezapaljivih materijala, a u tu svrhu se ponekad pale i tzv. nazadne vatre, koje idu u susret požaru, kako bi se onemogućilo njeno dalje širenje.