Šta su to hijeroglifi?
Naziv potiče od grčke reči ἱερογλυφικά (hieroglyphiká) koja znači sveto, uklesano pismo. Grci su ovako nazivali pismo starih Egipćana jer su mislili da se prvobitno koristilo u obredne svrhe. Postoji verovanje da ih je izmislio i Egipćanima dao bog Tot, pisar egipatskih bogova u liku ptice Ibis.
Hijeroglifi su ideografsko pismo sastavljeno od logografskih, alfabetskih i ideografskih elemenata. Delovi pisma su nađeni u kamenu a prvi put se pojavilo 3000. godine p.n.e. Koristilo se do kraja 11. veka, tj. 4000 godina, i predstavlja jezik sa najdužim trajanjem na svetu. Naučnici su ga podelili u 5 osnovnih faza: staroegipatski, srednjoegipatski, poznoegipatski, demotski i koptski jezik.
U istoriji se osim hijeroglifa starih Egipćana javljaju i hijeroglifi starih Maja. Nađeni su i na području Turske, Krita, SAD-a, Kanade i Srednje Amerike.
Sve je počelo oko 3000. godine p.n.e. kada je narod Sumera u Mesopotamiji usvojio sistem crteža, graviranih na glinenim pločicama, koji im je omogućavao da računaju svoje bogatstvo. U Egiptu su se pojavili hijeroglifi između 3000. i 2500. godine p.n.e. Za Egipćane su ti crteži bili način komuniciranja sa bogovima, tj. sveto pismo. Poznata Knjiga mrtvih, iz 15. veka p.n.e., bila je zajedno sa mumijama u sarkofazima i objašnjavala pokojnicima kako da uđu u kraljevstvo mrtvih. Egipćani su takođe pisali mnogobrojne zbirke mudrosti, od kojih je najpoznatija Mudrost Ptahotepa. On je bio faraonov ministar oko 2400. godine p.n.e.
Ovo složeno pismo se sastojalo od 750 različitih simbola i slika. Ponekad je jedna slika predstavljala celu reč, slog ili samo slovo. Egipatski hijeroglifi nisu imali samoglasnike pa su zato mnoga egipatska imena drugačije napisana u knjigama. Hijeroglifi mogu biti pisani sa leva na desno, sa desna na levo i odozgo na dole. Pravac u kome je tekst napisan može se odrediti po tome u kom pravcu je usmeren simbol. Ako je figura okrenuta na levo, tada je i tekst pisan sa leva na desno i tako ga treba čitati.
Egipćani su sastavili neku vrstu abecede uključivši u svoje slike i 24 znaka, koji su predstavljali pojedina slova ili reči sastavljene od jednog suglasnika. Pravili su jednu vrstu sirovog papira od trske koja se zvala „papirus”. Te papire su lepili i savijali oko valjkastih šipki od kosti i drveta. Mastilom od čađi su zapisivali pesme, priče i raznovrsne podatke pomoću ovog slikovnog pisma. Linijske hijeroglife su koristili u religijskoj literaturi pišući po papirusu, drvetu ili uklesavajući u stenu. Manje formalne varijante su bile hijeratsko i demotsko pismo čije tehnike nisu hijeroglifske.
Još u 4. veku su zabeleženi pokušaji da se odgonetnu ova stara pisma. Taj pokušaj je nazvan „Hijeroglifika“. Delo je napisao Egipćanin Horapolo a kasnije je prevedeno na grčki jezik. Najstarija kopija je iz 15. veka. Tek su od 17. veka, zahvaljujući istraživanjima nemačkog naučnika jezuite Atanasijusa Kirhera, naučnici počeli da razmatraju da hijeroglifi označavaju zvukove i ideje. Njegov savremenik, francuski naučnik J. J. Bartelemej, je pretpostavio da su u ovalnim prstenovima upisana imena vladara. To će biti polazna tačka za prevođenje hijeroglifa.
Najznačajnije uloge u prevođenju imaju Tomas Jang i Žan Fransoa Šampolion. 1799. godine prilikom Napoleonovog pohoda na Egipat je otkrivena Rosetska ploča sa natpisima na 3 pisma: hijeroglifi, dematsko pismo i grčko pismo. Mladi francuski učitelj Šampolion je uspešno preveo ime Ptolomeja V koristeći istraživanja švedskog diplomate Johana Akerbalda i engleskog erudite Tomasa Janga. Na isti način je preveo i ime Kleopatra. Datumom dešifrovanja se smatra 14. septembar 1822. godine kada je preveo ime faraona Ramzesa.